На основу чл. 47. и 57. став 1. тачка 1) Закона о основама система образовања и васпитања (даље: Закон) Школски одбор Економско-трговинске школе „Јован Трајковић“ Зрењанин, на седници одржаној дана 30.12.2013. године, донео је:

СТАТУТ


ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКЕ ШКОЛЕ „ЈОВАН ТРАЈКОВИЋ „

ЗРЕЊАНИН

Основне одредбе

Члан 1.

Ово је основни општи акт школе којим се ближе уређују организација, начин рада, управљање и руковођење у установи, поступање органа установе ради обезбеђивања остваривања права ученика, заштите и безбедности ученика и запослених и мере за спречавање повреда забрана утврђених Законом, начин објављивања општих аката и обавештавања свих заинтересованих страна о одлукама органа и друга питања од значаја за остваривање образовања и васпитања и рад Економско-трговинске школе „Јован Трајковић“ Зрењанин  (даље: школа), у складу са Законом.

Члан 2.

Школа је установа која обавља делатност образовања и васпитања у складу са Уставом Републике Србије, важећим законима и подзаконским актима из области образовања и васпитања, колективним уговорима и овим статутом.

Члан 3.

Школа послује средствима у јавној својини и својим средствима, у складу са законом.

Правни положај школе

Члан 4.

Назив школе је: ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКА ШКОЛА „ ЈОВАН ТРАЈКОВИЋ” Зрењанин.

Седиште школе: Зрењанин, ул.Скерлићева бб

Оснивач школе је Аутономна покрајина.

Школа је правно лице са статусом установе, која обавља делатност средњег образовања и васпитања и има право да у правном промету закључује уговоре и предузима друге правне радње и правне послове у оквиру своје правне и пословне способности.

Школа је носилац права, обавеза и одговорности у остваривању делатности средњег образовања и васпитања, у складу са законом. За своје обавезе у правном промету са трећим лицима школа одговара свим средствима којима располаже.

 

Члан 5.

Школа је уписана у судски регистар код   код Трговинског суда у Зрењанину  и води се у регистарском уложку бр. 5-73.

Печати и штамбиљ

Члан 6.

Школа у свом раду користи:

а) Велики печат у облику круга, пречника 55 мм, са малим грбом Републике Србије у средини. Текст печата исписује се на српском језик ћириличним и латиничним писмом, на мађарском, словачком  и румунском језику  и писму. Печати су обележени редним бројем, римском цифром I и II

Великим печатом оверавају се јавне исправе које Школа издаје и други акти у вршењу јавних овлашћења Школе.

.

б)Мали  печат има облик круга, пречника 28 мм и идентичне садржине као велики печат. Печати су облежени  редним бројем римском цифром I и II  која се  ставља  испод малог грба  Републике Србије. текст малог печата исписује се на српском језику ћириличним писмом.

Текст  печата исписан је у концентричним круговима око малог грба Републике Србије. У спољшњем кругу печата  исписан је назив Републике Србије, у првом следећем кругу  испод назива Република Србија исписан је назив Аутономна Покрајина Војводина. У следећем  унутрашњем кругу уписано је Економско-трговинска школа „Јован Трајковић“,а у следећем унутрашњем кругу  испод назива установе исписано је седиште Зрењанин. Код малог печата седиште Зрењанин уписно је  у дну печата.

Мали  печат се користи за оверавање аката из области канцеларијског пословања, уговора и појединачних правних аката;  у платном промету за финансијско пословање.

в)  Штамбиљ Школе служи за евидентирање послатих, примљених и других  аката.

Штамбиљ школе је правоугаоног облика и садржи назив и седиште школе,рубрике за упис датума пријема и броја под којим се акт заводи, служи за евидентирање послатих, примљених и других  аката.

Печат и штамбиљ школе чува се у секретаријату школе и служи за  административно – финансијске послове.

Поступак израде, начин употребе, чување и уништење печата регулишу се у складу са Законом.

Члан 7 .

За издавање, руковање и чување печата одговоран је директор школе и запослени који га користе у свакодневном раду.

За чување великог печата са грбом , малог печата под редним бројем I  и штамбиља, одговорни су директор, секретар школе  и административни радник.

За чување малог печата под редним бројем II одговорни су директор, шеф рачуноводства и административно-књиговодствени радник.

 

 

Члан 8 .

Школа је установа за обављање делатности у области средњег образовања и васпитања. Образовно-васпитну делатност обавља остваривањем наставног плана и програма.

Образовно-васпитна делатност обавља се на српском језику, реализацијом одговарајућег наставног плана и програма за средње школе у трајању прописаном законом.

За припаднике националних мањина образовно-васпитни рад остварује се на језику те националне мањине. Изузетно, образовно-васпитни рад може да се остварује и двојезично или на српском језику, у складу са посебним законом.

За ученике који користе знаковни језик, посебно писмо или друга техничка решења, настава се изводи на знаковном језику и помоћу средстава тог језика.

Заступање и представљање

Члан 9.

Школу заступа и представља директор. У оквиру својих овлашћења директор може дати другом лицу пуномоћје за заступање школе у одређеним пословима.

У случају привремене одсутности или спречености директора да обавља дужност, замењује га наставник или стручни сарадник на основу овлашћења директора, односно школског одбора, у складу са законом, уколико директор није у могућности да одреди свог заменика.

Акти које доноси школа

Члан 10.

Школа је у обавези да донесе развојни план који представља стратешки план развоја школе који садржи приоритете у остваривању образовно-васпитног рада, план и носиоце активности, критеријуме и мерила за вредновање планираних активности и друга питања од значаја за рад школе.

Развојни план се доноси на основу извештаја о самовредновању и извештаја о остварености стандарда и постигнућа и других индикатора квалитета рада школе.

Развојни план доноси школски одбор на предлог стручног актива за развојно планирање, за период од три до пет година.

Школски програм доноси се на основу наставног плана и програма, односно програма одређених облика стручног образовања.

Школски програм припремају стручни органи школе. На предлог програма прибавља се мишљење савета родитеља, ученичког парламента.

Школски програм доноси школски одбор, по правилу сваке четврте године, у складу са наставним планом и програмом. Доноси се најкасније два месеца пре почетка школске године у којој ће почети његова примена и објављује у складу са општим актом школе.

Годишњи план рада школа доноси у складу са школским календаром, развојним планом и школским програмом, до 15. септембра и њиме се утврђује време, место, начин и носиоци остваривања програма образовања и васпитања.

На основу годишњег плана рада наставници и стручни сарадници доносе месечне, недељне   оперативне планове.

Члан 11.

Општи акти школе су: статут, правилник и пословник.

Статут је основни општи акт школе. Други општи акти морају бити у сагласности са статутом.

Школа доноси следеће правилнике: Правилник о мерама, начину и поступку заштите и безбедности ученика; Правилник о организацији и систематизацији послова и радних задатака; Правилник о безбедности и здрављу на раду; Правилник о противпожарној заштити; Правилник о организацији буџетског рачуноводства; Правилник о васпитно-дисциплинској одговорности ученика; Правилник о дисциплинској одговорности запослених за повреду радних обавеза; Правила о  понашања у школи….;

 Школа може да донесе и друге правилнике, у складу са статутом.

Члан 12.

Нацрт статута утврђује школски одбор, објављује га на огласној табли школе и даје рок у коме се запослени изјашњавају о њему.

Школски одбор доноси статут и објављује га на огласној табли школе.

Школа обезбеђује доступност статута и других општих аката сваком запосленом и синдикалним организацијама школе.

Измене и допуне статута и других општих аката врше се по поступку прописаном за њихово доношење.

Статут и друга општа акта ступају на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли школе.

Аутентично тумачење одредаба статута и других општих аката даје орган који га доноси.

Правилник о организацији и систематизацији послова доноси директор школе, уз сагласност школског одбора. Развојни план, годишњи план рада школе и друга општа акта доноси школски одбор.

Делатност школе

Члан 13.

Основна делатност школе је образовно-васпитна делатност у оквиру средњег образовања коју школа обавља самостално, или у сарадњи са другим организацијама и установама.

У складу са класификациом  делатности, школа обавља делатност:  СРЕДЊЕГ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА., ШИФРА  школе је: 8532 ПИБ:101165258

Школа своју образовно-васпитну делатност остварује на основу прописаних наставних планова и програма и у обавези је да до завршетка наставне године оствари наставни план и програм са прописаним фондом часова из свих предмета и других активности утврђених годишњим планом рада школе.

Основна делатност школе састоји се у образовању и васпитању ученика и одраслих лица, стручном оспособљавању, преквалификацији, доквалификацији, специјализацији, мајсторском и другим облицима образовања, у складу са законом.

У школи се стиче занимање у подручјима рада:

1.Економија право и администрација 

 2.Трговина, угоститељство и туризам.

 

Школа има решење о верификацији и може да обавља и другу делатност, која је у функцији образовања и васпитања у виду проширена делатност, под условима прописаним Законом, ако се њоме не омета обављање делатности образовања и васпитања.

Проширена делатност се одвија организовањем курсевa из дактилографије, информатике и рачунарства, вођењу пословних књига – књиговодства, као и организовањем обуке из страних језика: енглеског,немачког, француског,  руског  језика,италијанског језика .­  Иницијативу за промену  делатности школе може покренути Директор школе.

Одлуку о измени допунске делатности школе доноси Школски одбор.

Школа може да остварује програме обука, у складу са потребама тржишта.

 

Средства школе

 

Члан 14.

 

Земљиште, зграде и друга средства која су стечена, односно која стекне Школа, у јавној су својини и користе се за обављање њене делатности.

Средства за рад Школе обезбеђују се из буџета Републике, из буџета аутономне покрајине и из буџета града у складу са Законом о основама система образовања и васпитања.

 

 

 

Члан 15.

Школа може да оствари и сопствене приходе по основу донација, спонзорства, школарине, уговора и других послова, у складу са законом.

Остваривање прихода, евидентирање и коришћење средстава из става 1. овог члана врши се у складу са прописима којима се уређује буџетски систем.

 

 

 

Члан 16.

Ради остваривања вишег квалитета образовања, Школа може да стиче средства:

1) учешћем родитеља ученика;

2) учешћем града

3) учешћем спонзора или донатора;

4) од проширене делатности.

Средства из става 1. овог члана  користе се за побољшање услова образовања и васпитања у погледу простора, опреме и наставних средстава, за остваривање програма који нису делатност Школе, као и помоћ ученицима.

 

Члан 17.

Школа је у располагању средствима која користи ограничена посебним закон­ским одредбама.

Школски програм

Члан 18.

Средње образовање и васпитање, специјалистичко и мајсторско образовање и други облици стручног образовања остварују се на основу школског програма, који се доноси на основу наставног плана и програма, односно програма одређених облика стручног образовања.

Школски програм обухвата садржаје, процесе и активности усмерене на остваривање принципа, циљева и стандарда постигнућа и задовољавање општих и специфичних образовних интереса и потреба ученика, родитеља-старатеља, и локалне самоуправе, у складу са оптималним могућностима школе.

Припремају га стручни органи школе. На предлог програма прибавља се мишљење савета родитеља и ученичког парламента.

Школа доноси школски програм, по правилу, на четири године и објављује га најкасније два месеца пре почетка школске године у којој ће почети његова примена.

Школски програм представља основу на којој наставник и стручни сарадник планира, програмира и реализује свој рад.

Обавезни део школског програма садржи обавезне и изборне предмете и модуле по образовним профилима и разредима.

Факултативни део школског програма обухвата факултативне наставне предмете, њихове програмске садржаје и активности којима се остварују.

Облици образовно-васпитног рада

Члан 19.

Образовно-васпитни рад обухвата наставне и ваннаставне активности школе којима се остварује школски програм и постижу прописани циљеви, исходи и стандарди постигнућа.

Образовно-васпитни рад обавља се на српском језику .За припаднике нациналне мањине,образовно васпитни рад се обавља на матерњем језику.Изузетно он може да се остварује и двојезнично или на српскоом језику ,у складу са посебним законом.

Обавезни облици образовно-васпитног рада за редовног ученика су настава – теоријска, практична и вежбе, додатна и допунска настава и пракса, припремна настава и друштвено користан рад.

Обавезни облици образовно-васпитног рада ванредног ученика могу бити настава, припремни и консултативно-инструктивни рад.

Изборни облици образовно-васпитног рада су верска настава и грађанско васпитање и други предмети одређени наставним планом и програмом.

Факултативни облици образовно-васпитног рада су наставни – настава језика националне мањине са елементима националне културе, другог, трећег страног језика и предмета потребних за даље школовање, стручно оспособљавање или развој ученика и ваннаставни облици – хор, оркестар, позориште, екскурзија, културно-уметничке, техничке, проналазачке, хуманитарне, спортско-рекреативне и друге активности.

Факултативни облици образовно-васпитног рада обавезни су за ученике који се за њих определе.

Члан 20.

Наставу и друге облике образовно-васпитног рада у школи обављају наставници, стручни сарадници и помоћни наставници.

Наставник остварује наставу и друге облике образовно-васпитног рада.

Стручне послове у школи обављају стручни сарадници: психолог, педагог  и библиотекар.

Зависно од потреба и програма школе додатну подршку и стручне послове може да обавља и социјални радник, дефектолог, логопед и андрагог.

Послове припреме лабораторијских вежби, извођења и демонстрирања поступака, техничко-технолошке припреме, извођења дела практичне наставе и других послова под непосредним руководством наставника, обавља помоћни наставник.

Педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку ученицима у складу са њиховим потребама и помоћ наставницима и стручним сарадницима у циљу унапређења њиховог рада са ученицима којима је потребна додатна образовна подршка. У свом раду сарађује са родитељима, односно старатељима, а заједно са директором сарађује и са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицом локалне самоуправе.

Члан 21.

Настава се изводи у одељењу, групи, односно појединачно, у складу са наставним планом и програмом.

За ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, који су укључени у редован систем образовања и васпитања остварује се додатна подршка у складу са индивидуалним образовним планом.

Индивидуални образовни план (у даљем тексту ИОП) је посебан документ којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању за одређеног ученика, у складу са његовим способностима и могућностима.

ИОП је посебан документ којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању за одређено дете и ученика, у складу са његовим способностима и могућностима.

Циљ ИОП-а је оптимални развој детета и ученика, укључивање у вршњачки колектив и остваривање општих и посебних исхода образовања и васпитања, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика.

ИОП се израђује на основу претходно реализованих и евидентираних мера индивидуализације и израђеног педагошког профила детета и ученика.

ИОП се израђује према образовно-васпитним потребама детета и ученика и може да буде заснован на:

1) прилагођавању начина рада, као и услова у којима се изводи образовно-васпитни рад (ИОП1);

2) прилагођавању и измени садржаја образовно-васпитног рада, исхода и стандарда постигнућа (ИОП2);

3) обогаћивању и проширивању садржаја образовно-васпитног рада за дете и ученика са изузетним способностима (ИОП3).

Доношењу ИОП-а 2, претходи доношење, примена и вредновање ИОП-а 1, као и прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику.

Изузетно, за ученика који образовање стиче остваривањем ИОП-а 2, осим наставног програма, може да се измени и наставни план, на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику.

ИОП доноси педагошки колегијум установе на предлог стручног тима за пружање додатне подршке ученику. Тим у школи чине наставник, одељенски старешина, стручни сарадник, родитељ – старатељ, а у складу са потребама ученика и педагошки асистент.

Родитељ-старатељ даје сагласност на спровођење индивидуалног образовног плана.

Спровођење ИОП-а прати Министарство, у складу са овим законом.

Ближе упутство за остваривање ИОП-а, његову примену и вредновање доноси министар

Практичну наставу и праксу школа може да остварује у сарадњи са предузећем, установом или другом организацијом, а време, начин и услови за остваривање практичне наставе и праксе утврђују се уговором.

Додатну наставу школа остварује за ученика који постиже изузетне резултате или показује интересовање за продубљивање знања из одређених предмета.

Допунску наставу школа остварује са ученицима који имају потешкоћа у савладавању програма из појединих предмета или са ученицима који желе да унапреде постигнућа у одређеној наставној области.

Ученик је дужан да похађа допунску наставу уколико се процени да је то потребно.

Припремна настава остварује се за редовног ученика који се упућује на полагање разредног испита и за ванредног ученика. Припремна настава остварује се и за ученика који је упућен на полагање поправног испита у обиму од најмање 10% од укупног годишњег броја часова из предмета за који је упућен на поправни испит. Припремна настава такође се организује за ученике завршног разреда ради полагања матурског, односно завршног испита – 5% од укупног годишњег броја часова предмета из којих се полаже испит.

Испити

Члан 22.

У  Школи се полажу следећи испити:

– разредни,

– поправни,

– допунски,

– општа матура

– стручна  матура,

– завршни испит средњег стручног образовања, специјалистички и мајсторски испит,

– испит стручне оспособљености,

испит за обуку,

-завршни испит двогодишњег образовања за рад,  после завршеног другог разреда средњег стручног образовања и васпитања.

 

Члан 23

Разредни испит полаже ученик који из оправданих разлога није присуствовао настави више од 1/3 предвиђеног броја часова, а оцењивањем се утврди да није остварио прописане циљеве, исходе и стандарде постигнућа у току савладавања школског програма.

Полаже се и онда када из неког предмета није организована настава.

Полаже се у јунском и августовском испитном року.

Поправни испит полаже ученик који на крају другог полугодишта или на разредном испиту има до две недовољне  оцене из обавезних предмета и изборних предмета који се оцењују бројчано. Полаже се у школи у којој стиче образовање, у августовском испитном року, а ученик завршног разреда у јунском и августовском року.

Допунски испит полаже ученик коме је одобрен прелазак у другу школу, односно други образовни профил и то из предмета који нису били утврђени школским програмом односно наставним планом и програмом који је ученик започео да савлађује, у роковима које утврди школа, у складу са општим актом.

Лице уписано у школу ради преквалификације полаже испите из стручних предмета које одреди комисија коју чине чланови наставничког већа школе, одређени решењем директора.

Лице уписано у школу ради доквалификације полаже допунске испите из предмета чији садржаји нису претежно исти, из предмета који нису били утврђени програмом који је започео и испите завршног разреда, о чему одлуку доноси комисија коју чине чланови наставничког већа школе, одређени решењем директора.

Члан 24.

Општом матуром проверава се усвојеност општих стандарда и постигнућа, након завршеног средњег општег образовања и васпитања у гимназији.Општу матуру односно њен део може да полаже ученик након завршеног четворогодишњег разреда средњег стручног, односно  уметничког образовања у складу са програмом опште матуре.

Стручном матуром проверава се стеченост компетенција и усвојености посебних стандарда постигнућа прописаних стандардом квалификације у оквиру одговарајућег занимања и за наставак образовања у научној, стручној и уметничкој области у којој је стекао средње образовање и васпитање, на струковним или академским студијама без полагања пријемног испита у складу са законом којим се уређује високо образовање.

Завршним испитом средњег стручног образовања и васпитања проверава се стеченост компетенција дефинисаних стандардом квалификација за обављање послова одговарајућег занимања. Полаже га ученик након завршеног средњег стручног образовања и васпитања у трогодишњем трајању.

Специјалистички односно мајсторски испит полаже лице након савладаног програма специјалистичког, односно мајсторског образовања. Овим испитима проверавају се знање, вештине и стручне компетенције одраслог за обављање послова одговарајућег занимања у складу са стандардом квалификације.

Након завршеног стручног оспособљавања или завршеног првог разреда средњег стручног образовања и васпитања ученик-одрасли полаже испит стручне оспособљености у складу са стандардима квалификација, и то у стручној школи или другој организацији која има одобрење за рад. Ученик-одрасли након савладаног програма обуке полаже испит за обуку у школи или другој организацији која има одобрење за рад, пред посебном комисијом.

После завршеног другог разреда средњег стручног образовања и васпитања или  завршеног  двогодишњег образовања за рад, ученик одрасли  полаже завршни испит, којим се  проверавају знања, вештине и стручне компентенције у складу са стандардом квалификације.

Члан 25.

Ванредни ученик полаже испит из сваког предмета утврђеног наставним планом и програмом, осим из предмета физичко васпитање, ако је старији од 20 година.

Друге активности

Члан 26

Школа може да организује екскурзије предвиђене годишњим планом рада, у складу са одговарајућим правилником о наставном плану и програму образовања и васпитања.

Члан 27

Културне, спортске и друге активности школа предузима на основу програма активности (свечаности поводом прославе Светог Саве, дана школе, државних празника и других пригодних манифестација, организовање изложби ученичких радова, приредби ученика, спортских такмичења и предавања за родитеље и остале грађане).

Програм културних и других активности саставни су део годишњег плана рада школе.

Члан 28

Школа може уколико се за тим укаже потреба, да организује ученичкиу задругу  у складу са законом, рад ученичке задруге уређује се  Правилима за рад задруге.

Члан 29

Школа организује слободне активности ученика, полазећи од испољених жеља, интересовања и способности ученика. Учешће ученика у слободним активностима је добровољно, и одвија се уз помоћ и стручних  савета наставника. Школа обезбеђује материјална средства и друге услове за остваривање ових активности.

Облике и програм слободних активности школа утврђује годишњим планом рада.

Евиденције

Члан 30

Школа води прописану евиденцију и издаје јавне исправе у складу са посебним законом.

У школи се води евиденција о: ученику, успеху ученика, испитима, образовно-васпитном и васпитном раду, запосленима.

Податке за евиденције прикупља школа од надлежних органа и организација, од пунолетних ученика, од родитеља и старатеља, путем изјава пунолетних ученика и родитеља-старатеља.

Нарочито осетљиви подаци обрађују се уз пристанак пунолетног ученика и родитеља-старатеља, који се даје у писаном облику, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Прикупљени подаци чине основ за вођење евиденције.

Податке у евиденцијама прикупља школа, а директор школе се стара и одговоран је за благовремен и тачан унос података и одржавање ажурности евиденције и безбедност података.

Сви видови прикупљања, обраде, објављивања и коришћења података спроводе се у складу са посебним законом, уз поштовање начела прописаних законом којим се уређује заштита података о личности.

У школи у којој се образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине, или двојезично, евиденције ће се водити, а јавне исправе издавати и на том језику, у складу са законом.

Школа издаје дупликат јавне исправе на прописаном обрасцу, након оглашавања оригинала јавне исправе неважећим, у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Дупликат јавне исправе потписује директор школе и оверава га на прописан начин, као и оригинал.

У недостатку прописаног обрасца школа издаје уверење о чињеницама унетим у евиденцију.

Управљање и руковођење

Члан 31.

Школа има орган управљања, органе руковођења, стручне и саветодавне органе, чије организовање, састав и надлежности су прописани Законом.

Школски одбор

Члан 32.

Орган управљања у школи је школски одбор, који има девет чланова укључујући и председника, који обављају послове из своје надлежности без накнаде. Чланове школског одбора именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова.

Чине га по три представника запослених, родитеља и јединице локалне самоуправе.

У школи у којој се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, или је у питању школа за коју је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина утврђено да је од посебног значаја за националну мањину, чланови школског одбора, представници јединице локалне самоуправе, именују се уз прибављено мишљење одговарајућег националног савета националних мањина, односно национални савет националних мањина предлаже три члана представника јединице локалне самоуправе у школски одбор, у складу са законом.

У средњој стручној школи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за коју је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина, утврђено да је од посебног значаја за националну мањину, национални савет националне мањине у орган управљања од три члана најмање једног предлаже из реда представника социјалних партнера из подручја рада школе.

Мандат школског одбора је четири године. Поступак за именовање чланова школског одбора покреће се најкасније два месеца пре истека мандата претходно именованим члановима тог органа.

За члана школског одбора не може да буде предложено ни именовано лице: које је правноснажном пресудом осуђено за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца или које је осуђено за: кри­вично дело насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и зло­стављање малолетног лица или родоскрвњење; за кривично дело примање мита или давање мита; за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, ни лице за које је у складу са законом утврђено дискриминаторно понашање; које би могло да заступа интересе више структура, осим чланова синдиката; чији су послови, дужност или функција неспојиви са обављањем послова у органу управљања; које је већ именовано за члана органа управљања друге установе; које је изабрано за директора друге установе; у другим случајевима, утврђеним законом.Члан школског одбора или одбор у целини разрешава се пре истека мандата на лични захтев члана или из разлога и на начин прописан Законом.

 

 

Члан 33.

Школски одбор има надлежности да:

1) доноси статут, правила понашања у школи и друге опште акте и даје сагласност на акт о организацији и систематизацији послова;

2) доноси школски програм, развојни план, годишњи план рада и усваја извештај о њиховом остваривању, вредновању и самовредновању;

3) утврђује предлог финансијског плана за припрему буџета Републике;

4) доноси финансијски план школе, у складу са законом;

5) усваја извештај о пословању, годишњи обрачун и извештај о извођењу екскурзија;

6) расписује конкурс и бира директора;

7) разматра поштовање општих принципа, остваривање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа и предузима мере за побољшање услова рада и остваривање образовно-васпитног рада;

8) доноси план стручног усавршавања запослених и усваја извештај о њиховом остваривању;

9) одлучује по жалби, односно приговору на решење директора;

10) обавља и друге послове у складу са законом, актом о оснивању и статутом.

Школски одбор доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова.

Седницама школског одбора присуствује и учествује у њиховом раду представник синдиката у школи, без права одлучивања.

Седницама школског одбора, када школски одбор одлучује по одређеним питањима утврђеним законом, присуствују и учествују у њиховом раду два представника ученичког парламента, без права одлучивања.

Школски одбор састаје се у проширеном саставу када разматра и одлучује о питањима утврђеним законом. Проширени састав укључује два пунолетна ученика које бира ученички парламент школе.

Начин рада школског одбора ближе се уређује пословником о раду.

 

Директор школе

Члан 34.

Директор руководи радом школе.

Дужност директора школе може да обавља лице које има одговарајуће образовање прописано Законом за наставника те врсте школе и подручја рада, за педагога и психолога, дозволу за рад, обуку и положен испит за директора школе и најмање пет година рада у установи на пословима образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања.

Лице које положи испит за директора стиче дозволу за рад директора – лиценцу за директора.

Испит за директора може да полаже и лице које испуњава услове за директора школе и које има доказ о похађаном прописаном програму обуке.

Директор школе бира се на период од четири године. Мандат директора тече од дана ступања на дужност.

Директору школе мирује радни однос за време првог изборног периода на радном месту са кога је изабран.

Дужност директора установе престаје: истеком мандата,на лични захтев, стицањем услова за мировање радног односа, престанком радног односа  и разрешењем.

О правима, обавезама и одговорностима директора одлучује школски одбор.

Члан 35.

Директора школе бира школски одбор на основу конкурса, по прибављеном мишљењу наставничког већа.

Одлуку о расписивању конкурса доноси школски одбор, најкасније три месеца пре истека мандата директора.

Мишљење наставничког већа даје се на посебној седници којој присуствују сви запослени и који се изјашњавају о свим кандидатима, тајним изјашњавањем.

У школи у којој се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, школски одбор прибавља мишљење одговарајућег националног савета националне мањине. Уколико национални савет националне мањине не достави мишљење, односно претходну сагласност у року од 15 дана од пријема захтева, сматра се да је мишљење, односно сагласност дата.

У установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за коју је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина, утврђено да је од посебног значаја за националну мањину, орган управљања бира директора уз претходну сагласност одговарајућег националног савета националне мањине.

 

Члан 36.

Конкурс за избор директора објављује се у средствима јавног информисања, а рок за подношење пријава је 15 дана од дана расписивања конкурса.

Конкурс мора да садржи услове које кандидати треба да испуњавају а који су прописани чл.8 став 2  и чл.120 Закона о основама система образовања и васпитања (Сл.гл.РС. бр.72/09,52/11 и 55/13):

ДОКАЗИ КОЈИ СЕ ДОСТАВЉАЈУ СУ :

– оверену копију дипломе о стеченом одговарајућем образовању  за наставника средње стручне школе и подручја рада школе, за педагога и психолога;

– оверена копија  дозволе за рад (лиценцу)

–  доказ о савладаној обуци и  положеном испиту за директора установе;

– потврда да  има најмање пет година рада у установи на пословима образовања и васпи­тања, након стеченог одговарајућег образовања;

– доказ о психичкој, физичкој и здравственој способности за рад са ученицима;

– уверење да кандидат није осуђиван, у складу са законом;

– уверење о држављанству Републике Србије;

– извод из матичне књиге рођених

– биографију са кратким прегледом кретања у служби и предлогом програма рада директора школе.

Пријаве на конкурс разматра комисија од три члана, коју именује школски одбор.

Комисија је дужна да размотри све благовремене и потпуне пријаве и обавести наставничко веће о кандидатима који су конкурисали.

Наставничко веће доставља своје мишљење школском одбору. Мишљење за школски одбор  није обавезујуће.

Члан 37.

Тајно изјашњавање се спроводи на следећи начин:

– на гласачким листићима кандидати се наводе редоследом утврђеним на листи кандидата, по азбучном реду, са редним бројем испред сваког имена;

– гласање се врши заокруживањем редног броја испред имена кандидата;

– тајно гласање спроводи и утврђује резултате гласања комисија изабрана од стране наставничког већа;

– сматра се да позитивно мишљење у поступку избора директора школе има кандидат који је добио већину гласова од укупног броја запослених у школи;

– ако два или више кандидата добију исти, а уједно и највећи број гласова, мишљење о њима наставничко веће доставља школском одбору.

Члан 38.

Одлука са документацијом о изабраном кандидату доставља се Министарству,односно Покрајинском секретаријату на сагласност.

Сматра се да је одлука школског одбора о избору директора донета, односно да је надлежни министар на њу дао сагласност, ако у року од 30 дана од дана достављања одлуке не донесе акт којим одбија сагласност.

Решењем се утврђује време ступања директора на дужност, као и обавеза полагања испита за директора.

Акт о одбијању сагласности надлежни министар,односно покрајински секретар  доноси ако се у поступку утврди да одлука није донета у складу са Законом или се њеним доношењем доводи у питање несметано обављање делатности школе.

Уколико министар,односно покрајински секретар одбије сагласност на одлуку школског одбора о избору кандидата, расписује се нови конкурс.

Члан 39.

Директор је одговоран за законитост рада и за успешно обављање делатности школе и за свој рад одговара школском одбору и надлежном министарству.

Осим послова утврђених законом и статутом школе, директор:

1) планира и организује остваривање програма образовања и васпитања и свих активности школе;

2) стара се о осигурању квалитета, самовредновању, остваривању стандарда постигнућа и унапређивању образовно-васпитног рада;

3) стара се о остваривању развојног плана школе;

4) одлучује о коришћењу средстава утврђених финансијским планом и одговара за одобравање и наменско коришћење тих средстава, у складу са законом;

5) сарађује са органима јединице локалне самоуправе, организацијама, удружењима;

6) организује и врши педагошко-инструктивни увид и прати квалитет образовно-васпитног рада и педагошке праксе и предузима мере за унапређивање и усавршавање рада наставника и стручних сарадника;

7) планира и прати стручно усавршавање и спроводи поступак за стицање звања наставника и стручног сарадника;

8) предузима мере у случајевима повреда забране прописаних законом и недоличног понашања запосленог и његовог негативног утицаја на ученике;

9) предузима мере ради извршавања налога просветног инспектора и просветног саветника, као и других инспекцијских органа;

10) стара се о благовременом и тачном уносу и одржавању ажурности базе података у школи у оквиру јединственог информационог система просвете;

11) стара се о благовременом објављивању и обавештавању запослених, ученика и родитеља, односно старатеља, стручних органа и органа управљања о свим питањима од интереса за рад школе и ових органа;

12) сазива и руководи седницама наставничког већа, без права одлучивања;

13) образује стручна тела и тимове, усмерава и усклађује рад стручних органа у школи;

14) сарађује са родитељима, односно старатељима ученика;

15) подноси извештај о свом раду и раду школе органу управљања, најмање два пута годишње;

16) доноси општи акт о организацији и систематизацији послова, уз сагласност школског одбора;

17) одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика и запослених, у складу са законом и посебним законом.

У случају привремене одсутности или спречености директора да обавља дужност, замењује га наставник и стручни сарадник у установи на основу овлашћења директора, односно школског одбора, у складу са Законом.

Члан 40.

Дужност директора школе престаје истеком мандата, на лични захтев, стицањем услова за мировање радног односа, престанком радног односа и разрешењем.

Одлуку о престанку дужности директора доноси школски одбор из разлога и по поступку прописаним Законом.

 

 

Вршилац дужности директора

 

Члан 41.

Вршиоца дужности директора поставља школски одбор до избора директора ако директору престане дужност, а није расписан конкурс или школски одбор није до­нео одлуку о избору или је  покрајински секретар за образовање, донео акт којим је одбијено давање са­гласности на одлуку школског одбора.

Вршиоца дужности директора поставља покрајински секретар за образовање  ако школски одбор не постави вршиоца дужности директора у случајевима из става 1. овог члана или не донесе одлуку по поновљеном конкурсу, односно покрајински секретар не да сагласност на одлуку по понов­љеном конкурсу, у року од седам дана од дана сазнања за наступање разлога за постављење.

За вршиоца дужности директора не може бити постављено лице које у поступку избора за директора није добило сагласност покрајинског секретара за образовање  .

За вршиоца дужности директора може да буде постављен наставник,  или стручни сарадник, најдуже шест месеци.

Вршиоцу дужности директора мирује радни однос на пословима са којих је постављен, за време док обавља ту дужност.

Права, обавезе и одговорности директора односе се и на вршиоца дужности директора.

 

Помоћник директора

 

Члан 42.

Школа има помоћника директора, у складу са нормативом којим се утврђују критеријуми и стандарди за финансирање Школе.

Решењем директора на послове помоћника директора распоређује се наставник или стручни сарадник који има професионални углед и искуство у образовно-васпитном раду, за сваку школску годину.

 

Члан 43.

Помоћник директора:

1) обавља послове из надлежности директора Школе, на основу овлашћења ди­ректора или школског одбора;

2) организује, руководи и одговоран је за педагошки рад Школе;

3) координира рад стручних актива и других стручних органа Школе;

4) председава и руководи радом педагошког колегијума, по налогу директора;

5) сазива и руководи седницом одељењског већа, у случају спречености оде­љењског старешине, без права одлучивања, по налогу директора;

6) обавља послове наставника, односно стручног сарадника, у складу са реше­њем директора;

Помоћник директора за свој рад одговара директору.

Стручни органи школе

Члан 44.

Стручни органи школе су: наставничко веће, одељенско веће,  стручно веће за области предмета, стручни активи за развојно планирање и за развој школског програма и други стручни активи.

Наставничко веће чине наставници теоријске и практичне наставе и стручни сарадници.

Одељенско веће чине наставници који изводе наставу у одређеном одељењу и њим руководи одељенски старешина.

Стручно веће за области предмета чине наставници који изводе наставу из групе сродних предмета.

Стручни актив за развојно планирање чине представници наставника, стручних сарадника, јединице локалне самоуправе ученичког парламента и савета родитеља. Чланове стручног актива за развојно планирање именује школски одбор.

Стручни актив за развој школског програма чине представници наставника и стручних сарадника, које именује наставничко веће.

Стручна већа и стручни активи имају председнике који чине педагошки колегијум, којим председава и руководи директор,односно помоћник директора.

Педагошки колегијум чине представници стручних већа и стручних актива и представник стручних сарадника. Педагошки колегијум разматра питања и даје мишљења у вези са одређеним пословима директора. Педагошким колегијумом председава и руководи директор, односно помоћник директора, а одељенским већем одељенски старешина.

На питања рада и одлучивања стручних органа, која нису уређена посебним одредбама Статута, сходно се примењују одредбе Статута које уређују рад и одлучива­ње наставничког већа.

Директор може да образује тим за остваривање одређеног задатка, програма или пројекта који се спроводи у школи. Тим могу да чине представници запослених, родитеља, јединице локалне самоуправе и стручњака за поједина питања.

Уколико у школи образовање стичу ученици са сметњама у развоју, директор образује стручни тим за инклузивно образовање. Задаци и надлежност стручног тима за инклузивно образовање уређени су чланом 77. Закона.

Седницама стручних органа могу да присуствују представници ученичког парламента, без права одлучивања.

Стручни органи се старају о осигурању и унапређењу квалитета образовно-васпитног рада установе; прате остваривање програма образовања и васпитања; старају се о остваривању циљева и стандарда постигнућа; вреднују резултате рада наставника и стручних сарадника; прате и утврђују резултате рада ученика, предузимају мере за јединствен и усклађен рад са ученицима и решавају сва друга стручна питања образовно-васпитног рада

Наставничко веће

Члан 45.

Наставничко веће чине: наставници и стручни сарадници.

 

Наставничко веће, у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних органа , обавља посебно следеће послове:

1) утврђује план рада и подноси извештаје о његовом остваривању; као и извештаје о сталном стручном усавршавању наставника и стручних сарадника

2) стара се о остваривању програма образовања и васпитања;

3) анализирa  извршавање задатака образовања и васпитања у Школи;

4) планира и организује облике ваннаставних активности ученика;

5) предлаже поделу разреда на одељења и број ученика у одељењима;

6) даје мишљење директору за одређивање одељењских старешина;

7) припрема календар такмичења ученика и обезбеђује услове за њихово припремање;

8) врши надзор над радом других стручних органа;

9) разматра извештаје директора, одељењских старешина и стручних органа;

10) даје мишљења и предлоге о питањима из надлежности стручних органа;мишљење о стицању звања наставника и стручних сарадника;

11) доноси одлуку о похваљивању и награђивању ученика;

12) изриче ученицима васпитно-дисциплинске мере ;

13) одређује стручне предмете из којих полаже испите ученик уписан у Школу ради преквалификације;

14) одређује предмете из којих полаже допунске испите ученик уписан у Школу ради доквалификације;

15) доноси одлуку о ослобађању ученика од наставе физичког васпитања и од оцењивања из тог предмета, на предлог лекара;

16) утврђује испуњеност услова за брже напредовање ученика;

17) именује чланове стручног актива за развој школског програма;

18) предлаже чланове школског одбора из реда запослених;

19) предлаже чланове стручног актива за развојно планирање из редова наставника и  стручних сарадника;

20) даје мишљење школском одбору за избор директора;

 

 

Члан 46.

О раду наставничког већа води се записник. Записник води један од чланова наставничког већа кога на почетку школске године одреди директор школе за ту школску годину. Записник се води у посебно повезаној свесци овереној печатом, а потписују га директор школе и записничар.

Члан 47.

Наставничко веће ради на седницама које сазива директор.Седнице се одржавају у просторији Школе коју одреди директор.Седницама наставничког већа руководи директор, без права одлучивања.Поред лица која имају право да присуствују седницама, седници наставничког већа, могу да присуствују и друга лица,по одобрењу директора

У обављању послова руковођења седницама наставничког већа директор:

1) обавља  послове припремања седнице;

2) сазива седнице наставничког већа;

3) утврђује испуњеност услова за одржавање седнице и отвара седницу настав­ничког већа;

4) доноси одлуку о одлагању или прекиду седнице;

5) предлаже усвајање дневног реда;

6) предлаже доношење одлука, закључака, заузимање ставова, давање мишљења и слично;

7) утврђује да је одлука, закључак и сл. донета;

8) даје и одузима реч и стара се о несметаном одвијању тока седнице;

9) предузима мере у случају нарушавања реда на седници;

10) предузима мере за извршавање одлука наставничког већа;

11) прати извршавање одлука наставничког већа;

12) закључује седницу;

13) обавља и друге послове у вези са руковођењем седницом.

 

Члан 48.

Седница наставничког већа може да се одржи ако је присутно више од половине од укупног броја наставника и стручних сарадника који су у радном  односу у Школи на неодређено или на одређено време.

 

Члан 49.

Седница наставничког већа сазива се истицањем обавештења на огласну таблу Школе, најмање 7 дана пре дана одржавања седнице.

Рок из става 1. овог члана не мора се поштовати ако за то постоје важни раз­лози, који треба да буду наведени у обавештењу о сазивању седнице.

Обавештење о сазивању седнице треба да садржи дан, час и место одржавања седнице, као и предлог дневног реда.

Седнице наставничког већа сазивају се по потреби, а обавезно на крају троме­сечја, на крају првог и другог полугодишта, као и на почетку и пред крај школске године.

Директор је обавезан да закаже седницу на захтев најмање трећине чланова на­ставничког већа, као и на захтев школског одбора, савета родитеља или ученичког пар­ламента.

 

Члан 50.

Директор отвара седницу пошто утврди да је присутно више од половине чла­нова наставничког већа.

 

Члан 51.

После отварања седнице, директор позива чланове наставничког већа да пред­ло­же измене и/или допуне предлога дневног реда и о њиховим предлозима ће се посебно гласати.

После утврђивања коначног предлога дневног реда, доноси се одлука  о усвајању дневног реда.

 

Члан 52.

После усвајања дневног реда, директор отвара дискусију по свакој тачки днев­ног реда појединачно.

 

Члан 53.

Право да учествују у дискусији имају директор и сви чланови наставничког већа, као и приправници-стажисти, лица ангажована на основу уговора о извођењу наставе и представници ученичког парламента.

Право да учествују у дискусији, по одобрењу директора, имају и друга лица која су позвана на седницу.

Дискутанти су обавезни да приликом дискусија расправљају, по правилу, само о питањима која су од непосредног значаја  за доношење одлуке по тачки дневног реда о којој се расправља.

 

Члан 54.

Дискусије треба да буду што краће и јасније.

Дискутант има право да у дискусији изрази своје мишљење, став или уверење, али је обавезан да то учини у пристојном облику.

 

Члан 55.

Наставничко веће може одлучити да се ограничи број дискусија једног диску­танта по једној тачки дневног реда и/или да се ограничи трајање дискусија.

 

Члан 56.

Сваки дискутант има право на реплику, ако је у нечијој дискусији поменут, а сматра да тврдње у тој дискусији треба  исправити или допунити.

 

Члан 57.

Директор даје и одузима реч дискутантима, водећи рачуна о редоследу пријав­љивања, а после дискусија предлаже доношење одлуке по тој тачки.

 

Члан 58.

О одржавању реда на седници стара се директор.

Директор ће опоменути члана наставничког већа или другог дискутанта који и после одузимања речи наставља да говори, као и лице које се непристојно понаша и/или на други начин омета рад на седници.

 

 

 

 

Члан 59.

Ако опоменуто лице и даље наставља да омета рад на седници, на предлог директора или члана наставничког већа наставничко веће ће донети одлуку о његовом удаљењу са седнице.

Лице на које се одлука о удаљењу односи обавезно је да одмах по изрицању мере удаљења напусти просторију у којој се седница одржава.

Мера удаљења односи се само на седницу на којој је изречена.

 

Члан 60.

Ако се  не може одржати  ред на седници, директор ће донети одлуку да се седница прекине и утврдиће време њеног наставка .

Ако на седницу наставничког већа не дође довољан број наставника и стручних сарадника, директор ће донети одлуку о одлагању седнице и истовремено, утврђује дан када ће се седница одржати, с истим или допуњеним  дневним редом.

Исту одлуку директор ће донети и ако није испуњен неки други услов за одр­жавање седнице.

 

Одлучивање наставничког већа

 

Члан 61.

Наставничко веће доноси две врсте одлука:

1) одлуке по тачкама дневног реда;

2) закључке.

 

Члан 62.

Одлука по тачки дневног реда треба да садржи:

1) јасан и потпун одговор на питање које садржи тачка дневног реда по којој је донета;

2) име и презиме, односно функцију лица одговорног за извршење одлуке;

3) начин извршења одлуке;

4) рок за извршење одлуке;

5) начин праћења извршења одлуке.

 

 

Члан 63.

Ако из било ког разлога нису испуњене све претпоставке за доношење одлуке по некој тачки дневног реда, директор ће предложити да се доношење одлуке по тој тачки дневног реда одложи за неку од следећих седница.

 

Члан 64.

Када одлучује о процедуралним питањима, а не доноси одлуку по тачки дневног реда, наставничко веће доноси закључке.

Закључак има исте саставне делове као и одлука по тачки дневног реда.

 

Члан 65.

 

Наставничко веће доноси одлуке већином од укупног броја чланова.

 

Члан 66

Члан наставничког већа може гласати за или против доношења одлуке, а може остати и уздржан.

После гласања, директор пребројавањем гласова утврђује да ли је одлука донета.

Одлуке се, по правилу, доносе гласањем о једном предлогу директора.

Ако се током дискусије по некој тачки дневног реда уобличи више предлога, директор ће све предлоге ставити на гласање, редом којим су изложени.

Члан 67.

Одлуке се доносе тајним гласањем у следећим случајевима:

1) давање мишљења о учесницима конкурса за избор директора;

2) предлагање чланова школског одбора из реда запослених.

 

Члан 68.

Седници наставничког већа на којој се предлажу чланови школског одбора из реда запослених гласају  чланови наставничког већа.

Предлог за  члана школског одбора има право да поднесе сваки запослени.

Гласање спроводи комисија  која се састоји од председника и два члана, комисија пре гласања пребројава гласачке листиће и дели их присутним запосленим .

Гласање се обавља тајно, заокруживањем хемијском оловком редног броја испред имена и презимена кандидата за којег се даје  мишљење, и листиће убацују у гласачку кутију која се налази испред комисије.

Одмах после гласања, комисија јавно пребројава гласове и објављује резултат гласања. Предложеним представницима сматрају се она три кандидата који добију највећи број гласова чланова наставничког већа.

Одељенско веће

Члан 69.

Одељенска већа образују се ради организовања и праћења извођења образовно-васпитног рада и других питања од интереса за поједина одељења.

Одељенско веће ради у седницама, које сазива и којима руководи одељенски старешина.О раду одељенског већа води се записник.

Члан 70.

Одељенско веће:

1) усклађује рад свих наставника и сарадника који изводе наставу у одељењу;

2) расправља о настави, слободним активностима ученика и другим облицима образовно-васпитног рада, о учењу и раду ученика и предузима мере за успешнију наставу и боље резултате ученика у учењу и владању;

3) на предлог наставника утврђује закључну оцену из предмета на основу укупних резултата рада, као и оцену из владања;

4) сарађује са родитељима на решавању образовно-васпитних задатака;

5) предлаже наставничком већу планове посета, излета и екскурзија ученика;

6) одређује ученике за допунски, додатни и припремни рад и планира учествовање ученика на такмичењима;

7) похваљује ученике и изриче васпитно-дисциплинске мере;

8) обавља и друге послове по налогу наставничког већа и директора школе.

Одељенски старешина води кратак записник о раду већа. У записник се уносе одлуке и закључци, као и резултати гласања, издвојена мишљења уколико то захтева члан већа.

Одељенски старешина

Члан 71.

Свако одељење у школи има одељенског старешину.

Одељенског старешину на почетку школске године именује наставничко веће из реда наставника који изводе наставу у том одељењу.

Одељенски старешина је непосредни педагошки, организациони и административни организатор рада у одељењу.

Одељенски старешина:

1) обезбеђује непосредну сарадњу са наставницима и стручним сарадницима који остварују наставу у одељењу и усклађује њихов рад;

2) остварује стални увид у рад и владање ученика одељења у школи и ван ње;

3) разматра проблеме ученика код савлађивања наставних садржаја из појединих предмета и изналази могућности за побољшање успеха ученика;

4) остварује увид у социјалне и породичне прилике ученика и обезбеђује сталну сарадњу са родитељима;

5) сазива родитељске састанке и руководи њима;

6) прати остваривање наставног плана и програма у одељењу и посебно прати оцењивање ученика;

7) прати похађање наставе од стране ученика и правда изостанке;

8) издаје похвале и награде ученицима из своје надлежности;

9) води школску евиденцију;

10) потписује ђачке књижице, дипломе и сведочанства;

11) руководи радом одељенског већа, потписује његове одлуке и води записник;

12) предлаже одељенском већу оцене из владања;

13) упознаје ученике са школским редом, радним обавезама и дисциплинским мерама за неизвршавање радних обавеза;

14) износи предлоге и жалбе ученика пред органе школе;

15) стара се о остваривању ваннаставних активности;

16) обезбеђује услове за припрему ученика за такмичење;

17) учествује у припреми и извођењу екскурзија и стара се о безбедности и дисциплини ученика на екскурзијама;

18) обавештава родитеље о дисциплинским прекршајима и поступку који се води према ученику и доставља им одлуке о дисциплинским мерама које су ученику изречене;

19) обавља и друге послове који су му законом, подзаконским актима или одлуком директора школе стављени у надлежност.

Одељенски старешина дужан је да на почетку школске године уради оперативни план рада одељења и преда га директору школе.

Одељенски старешина дужан је да подноси извештај о свом раду и раду одељења најмање два пута у току полугодишта.

Стручна већа

Члан 72

Састав стручног већа за област предмета утврђује наставничко веће, а његовим радом руководи један од наставника кога сваке године одреди наставничко веће на основу плана задужења.

Стручно веће за област предмета утврђује програм рада за сваку школску годину, на основу обавеза које проистичу из годишњег плана рада школе, у остваривању наставног плана и програма образовања.

У оквиру стручних већа могу се организовати стручни активи за поједине предмете (српски језик, стране језике, математику итд).

Стручни активи

Члан 73.

Стручни актив за развојно планирање утврђује предлог развојног плана школе за период од три до пет година и доставља га школском одбору на усвајање, и прати његово остваривање.

Члан 74.

Стручни актив за развој школског програма чине представници наставника и стручних сарадника које именује наставничко веће. Стручни актив за развој школског програма има председника.

Члан 75.

Председник стручног актива за развојно планирање, председник стручног актива за развој школског програма и председници стручних већа за област предмета чине педагошки колегијум.

Педагошким колегијумом председава и руководи директор школе.

Педагошки колегијум разматра питања и заузима ставове у вези са пословима директора школе из области:

1) планирања и организовања остваривања програма образовања и васпитања и свих активности установе;

2) старања о осигурању квалитета, самовредновању, остваривању стандарда постигнућа и унапређивању образовно-васпитног рада;

3) старања о остваривању развојног плана школе;

4) организовања и вршења педагошко-инструктивног увида и праћења квалитета образовно-васпитног рада у школи и педагошке праксе и предузимања мера за унапређивање и усавршавање рада наставника и стручних сарадника;

5) планирања и праћења стручног усавршавања запослених и спровођења поступка за стицање звања наставника и стручних сарадника;

6) сарадње са органима јединице локалне самоуправе, организацијама и удружењима.

Педагошки колегијум ради на седницама о чему се води записник.

Члан 76.

Стручни органи доносе одлуке јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова.

Саветодавни орган

Савет родитеља

Члан 77.

Ради остваривања што боље сарадње и учешћа родитеља у остваривању образовно-васпитних задатака школе, у школи се као саветодавно тело формира савет родитеља.

Савет родитеља чине по један представник родитеља ученика сваког одељења и свако одељење  бира представника родитеља у савет родитеља Школе.

Избор представника родитеља се врши почетком школске године у  септембру месецу,  на  првом родитељском састанку- јавним гласањем.

Мандат у  Савету родитеља траје, док траје основ за чланство.

Савет родитеља из свог састава бира председника и заменика председника на првој седници, јавним гласањем.

Члан 78 .

Родитељу престаје чланство у савету родитеља:

– ако престане основ за чланство;

– на лични захтев;

– ако из одређених разлога није у могућности да присуствује седницама савета родитеља.

Престанак основа за чланство у савету родитеља утврђује се на седници савета родитеља, о чему се сачињава записник. Савет ће затражити да одељење чији је родитељ био представник, изабере новог представника за члана савета.

На лични захтев и у случају немогућности да присуствује седницама савета, родитељ ће престати да буде члан савета родитеља подношењем писмене изјаве, што ће се на седници савета констатовати и покренути поступак за избор новог представника родитеља за члана савета.

Члан 79.

Савет родитеља:

1) предлаже представнике родитеља ученика у школски одбор;

2) предлаже свог представника у стручни актив за развојно планирање и у друге тимове у школи;

3) предлаже мере за осигурање квалитета и унапређивање образовно-васпитног рада;

4) учествује у поступку предлагања изборних предмета, и у поступку избора уџбеника;

5) разматра предлог програма образовања и васпитања, развојног плана, годишњег плана рада, извештаје о њиховом остваривању, вредновању и самовредновању;

6) разматра намену коришћења средстава од донација и од проширене делатности школе;

7) разматра услове за рад школе;

8) учествује у поступку прописивања мера безбедности деце и ученика и правила понашања у школи;

9) предлаже школском одбору намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге и прикупљених од родитеља;

8) разматра и прати услове за рад школе, услове за одрастање и учење, безбедност и заштиту ученика;

9) даје сагласност на програм и организовање екскурзије и разматра извештај о њиховом остваривању;

10) разматра успех ученика, организује друштвени и забавни живот ученика, спортске и друге манифестације у школи;

11) заједно са директором и стручним органима организује и спроводи сарадњу са надлежним органима у општини;

Члан 80.

Савет родитеља своје предлоге, питања и ставове упућује школском одбору, директору и стручним органима установе.

Начин рада савета родитеља уређен је Пословником о раду.

 

Ученици

Упис ученика

Члан 81.

У први разред средње школе може да се упише лице са стеченим основним образовањем, у складу са посебним законом.

Лице које је завршило основну школу у иностранству (или један од два последња разреда основне школе) односно страну школу или један од два последња разреда стране школе у Републици Србији, може да се упише у школу ако му се стечена школска исправа призна у поступку за признавање стране школске исправе.

После завршеног средњег образовања у средњу школу може да се упише лице ради преквалификације, доквалификације, специјалистичког или мајсторског образовања, у складу са посебним законом.

У средњу школу може да се упише и лице са стеченим или завршеним основним образовањем ради стручног оспособљавања, односно обучавања.

Члан 82.

У установи чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе обезбеђује се бесплатно средње образовање редовних и ванредних ученика под једнаким условима, у складу са Законом и посебним законом.

Редован ученик је лице које је уписано у први разред ради стицања средњег образовања и васпитања или образовања за рад и млађе је од 17, а ванредан ученик првог разреда школе је лице уписано у први разред средњег образовања и васпитања или образовања за рад и старије је од 17 година.

Лице из осетљивих друштвених група и са изузетним способностима млађе од 17 година може да стиче средње образовање или образовање за рад у својству ванредног ученика, ако оправда немогућност редовног похађања наставе, уз сагласност министра.

Лице које стекне средње образовање, а жели да се преквалификује или доквалификује, стекне специјалистичко или мајсторско образовање, плаћа школарину.

Редован ученик може упоредо да савлађује наставни план и програм, односно део наставног плана и програма за други образовни профил, као ванредан ученик.

Члан 83.

Ученик коме је одобрен прелазак у другу школу, односно други образовни профил полаже допунске испите из предмета који нису били утврђени програмом који је ученик започео да савлађује, у роковима утврђеним решењем, у складу са општим актом школе.

Лице уписано у школу ради преквалификације полаже испите из стручних предмета које одреди комисија коју чине чланови наставничког већа школе, одређени решењем директора.

Лице уписано у школу ради доквалификације полаже допунске испите из предмета чији садржаји нису претежно исти, из предмета који нису били утврђени програмом који је започео и испите завршног разреда, о чему одлуку доноси комисија коју чине чланови наставничког већа школе, одређени решењем директора.

Оцењивање

Члан 84.

Оцењивање ученика је саставни део образовно-васпитног рада школе.Оцењивањем се процењује оствареност прописаних циљева и стандарда постигнућа у току савладавања школског програма. Оцењивање је јавно и  врши се  у складу са законом и важећим подзаконским актом којим се уређује оцењивање ученика средње школе.

Члан 85.

Успех ученика оцењује се из предмета и из владања., оцена је јавна и образложена, оцењивање је бројчано и описно.

Оцена из изборних предмета изузев верске наставе и грађанског васпитања је бројчана и утиче на општи успех ученика.

Ученик се оцењује најмање три пута у једном полугодишту, али изузетно, ако је недељни фонд часова неког предмета један час, ученик се оцењује најмање два пута у полугодишту.

Члан 86.

Владање ученика оцењује се описно у току полугодишта, а бројчано на крају првог и другог полугодишта и утиче на општи успех.

Закључну оцену из владања утврђује одељенско веће на предлог одељенског старешине на крају првог и другог полугодишта на основу сагледавања личности и понашања ученика у целини, процењивањем његовог укупног понашања и извршавања обавеза прописаних законом и изречених васпитних или васпитно-дисциплинских мера и њихових ефеката. Оцена из владања поправља се када дође до позитивне промене у понашању ученика.

Успех ученика оцењује се и на испитима, који се полажу по предметима и разредима.

Ученик, његов родитељ односно старатељ има право да поднесе приговор на оцену из предмета и владања у току школске године, жалбу на закључну оцену из предмета и владања на крају другог полугодишта и жалбу на испит, у складу са Законом.

Ученик, његов родитељ односно старатељ који сматра да су му повређена права утврђена Законом или посебним законом, доношењем или недоношењем одлуке након подношења пријаве, приговора или жалбе, односно ако је повређена забрана или неко од права ученика, што утиче на статус ученика, има право да поднесе захтев за заштиту права Министарству, у року од осам дана од дана сазнања за повреду права.

 

 

 

Начин полагања испита и организација

 

Члан 87.

Ученици се оцењују и на испитима, у складу са законом, подзаконским актом и Статутом.

 

 

Члан 88.

Поправни, разредни и други испити у Школи полажу се пред комисијом коју именује директор (у даљем тексту: Комисија), на предлог стручног већа за области предмета.

Комисија заједно с председником  има три члана, као и заменика председника и заменике чланова.

Комисија ради у пуном саставу и присуствује читавом току испита.

Комисију чине одељењски старешина ученика који полаже испит (председник Комисије) и два наставника, од којих је један испитивач.

Најмање два члана Комисије морају бити стручни за  предмет из којег се испит полаже.

Уколико у Школи не постоје два наставника за исти наставни предмет, члан Комисије може да  буде наставник из друге школе, ангажован на основу уговора о допунском раду.

Ако се ради о поправном испиту или о испиту по приговору или жалбу на оце­ну, члан Комисије не може бити наставник који је дао оспорену оцену, односно настав­ник на чији је предлог ученику оцена закључена. Ако је тај наставник истовремено оде­љењ­ски старешина ученика који полаже испит, директор уместо њега за председника Комисије именује другог наставника.

 

 

Члан 89.

Комисија је обавезна да утврди оствареност прописаних циљева и стандарда постигнућа за предмет из којег се полаже испит, а за ученике са сметњама у развоју – прилагођених стандарда постигнућа у савладавању индивидуалног образовног плана за тај предмет.

Оцена Комисије је коначна.

 

Члан 90.

О току и резултату полагања испита Комисија води записник на прописаном обрасцу за сваког ученика посебно.

Један образац може се употребити за полагање испита из више предмета.

Записник потписују сви чланови Комисије.

 

 

Члан 91.

Ванредни ученици полажу испите у следећим роковима:

Октобарски, јануарско-фебруарски, априлски, јунски  и августовски, а одржавају се по правилу од 20 до 30 у месецу, а ако је то у интересу ученика и ако је могуће, и ван тог интервала, али у месецу по којем је назван рок, у складу с одлуком директора.

Испити се могу одржавати и у дане у које Школа иначе не ради.

 

Члан 92.

Поправни испит ученик полаже у августовском испитном року, а ученик завршног разреда тај испит полаже у јунском или августовском испитном року.

Ученик завршног разреда који није положио поправни испит завршава започето образовање у Школи у наредној години као ванредан ученик, полагањем испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди директор.

Трошкови из става 2. овог члана састоје се од накнаде за рад чланова Комисије и од материјалних трошкова.

Чланови Комисије имају право на накнаду рада на непосредном испи­тивању ученика и  припремању за испит.

 

Члан 93.

Пре полагања поправног испита, за ученике који полажу поправни испит орга­низује се припремна настава, која траје најмање пет дана, са по два часа наставе у току дана по предмету.

Припремна настава организује се за групу од највише 10 ученика који су упућени да полажу поправни испит из истог предмета.

Ученик није обавезан да похађа припремну наставу.

Распоред похађања припремне наставе утврђује директор. Распоред се објав­љује на огласној табли Школе најкасније 7 дана пре почетка припремне наставе.

 

 

Члан 94.

Разредни испит ученик полаже у јунском или августовском испитном року.

 

 

Члан 95.

Ученици полажу и завршни, матурски и специјалистички испит, као и испит за стручну оспособљеност.

Испит из става 1. овог члана полаже се у школи у којој је ученик завршио разред, у јунском или августовском испитном року.

Успех ученика на испиту из става 1. овог члана оцењује се бројчано, просечном оценом.

Ученик који је поправни испит полагао у јунском испитном року полаже испит из става 1. овог члана у августовском испитном року.

Ученик завршног разреда који не положи испит из става 1. овог члана ни у августовском испитном року, може тај испит да полаже, односно завршава започето образовање у Школи у наредној години, као ванредан ученик, полагањем испита у  роковима који су предвиђени статутом.

За полагање испита ученик плаћа накнаду стварних трошкова које утврди директор.

Трошкови из става 6. овог члана састоје се  од накнаде за рад чланова Комисије и од материјалних трошкова.

 

 

Члан 96.

Ученици се на  прописаном обрасцу пријављују за полагање испита.

 

Члан 97.

Дан и час полагања испита у оквиру испитног рока одређује директор, на пред­лог Комисије.

Дан и час полагања испита одређује се тако да ученик истог дана не полаже испит из више од два предмета.

Ученику се полагање усменог и писменог дела испита организује у два разли­чита дана.

Обавештење о дану и часу полагања испита истиче се на огласну таблу Школе најкасније 7 дана пре полагања.

 

Члан 98

Ученик може из оправданих разлога захтевати одлагање полагања испита, а може и оправдати изостанак са испита или дела испита.

У случају из става један овог члана, ученику се испит одлаже и  одобрава термин ван утврђених рокова.

 

Члан 99.

Пре почетка полагања испита,  председник Комисије упознаје кандидата с њего­вим правима и обавезама за време полагања.

 

 

Члан 100.

Кандидат има право:

1) да по извлачењу питања, односно тема, поставља питања ради тачног и потпуног разумевања онога што се од њега тражи;

2) да направи концепт за давање одговора;

3) да одговори на сва извучена питања.

 

Члан 101.

Кандидат има обавезу:

1) да на време приступи полагању испита;

2) да поступа по налозима Комисије;

3) да за време испита не напушта просторију у којој се испит одржава, осим по одобрењу Комисије;

4) да се за време испита не служи преписивањем нити другим недозвољеним средствима.

 

Члан 102.

Кандидат испит полаже усмено, осим из предмета за које наставни програм утврђује обавезу израде писмених задатака, у ком случају испит полаже прво писмено, па затим усмено.

 

Члан 103.

Из предмета за које наставни програм утврђује обавезу израде практичних радова или извођење неких других практичних активности, кандидат најпре изводи практичне активности, а затим полаже усмени део испита.

 

Члан 104.

Израда писменог задатка траје један школски час, осим код матурског испита- писмени испит из српског језика и књижевности /матерњег језика и књижевности који траје четири школска часа  .

Израда практичног рада може трајати један или два школска часа, у зависности од његове сложености.

Теме писмених задатака, односно практичних активности, утврђује испитивач и исписује их на испитне листиће.

Теме из става 3. овог члана испитивач утврђује тако да њима у највећој могућој мери буду покривени програмски садржаји предмета из којег се полаже испит.

 

Члан 105.

Код усменог испита кандидат извлачи ис­пит­ни листић, који садржи три испитна питања. Број испитних листића  треба да буде за 10% више од броја кандидата  који полажу испит из одређеног предмета.

Комбинације из става 2. овог члана испитивач утврђује тако да њима у највећој могућој мери буду покривени програмски садржаји предмета из којег се полаже испит.

 

 

Члан 106.

По извлачењу испитног листића, кандидат има право да на чистом листу папира сачини концепт одговора на постављена питања, који ће му послужити приликом давања одговора.

Време за прављење концепта може да траје највише 15 минута, осим ако више кандидата извлачи испитне листиће, у ком случају кандидат може да се за одговарање  припрема и  дуже од 15 минута – све док  на њега не дође ред.

 

 

 

Члан 107.

Ако кандидат има веће сметње у говору или друге сметње које га ометају у давању усмених одговора на постављена питања, Комисија може да му дозволи да испит у целини полаже писмено.

Комисија  ће начин полагања било ког дела испита прилагодити и кандидату који има сметње које га ометају да испит полаже на један или други начин.

 

Члан 108.

Оцену на делу испита, као и на испиту у целини, утврђује Комисија већином гласова, на предлог испитивача.

Оцена на испиту у целини треба да се изведе узимајући у обзир оцене добијене на оба дела испита.

Оцену са краћим образложењем кандидату саопштава председник Комисије.

 

Члан 109.

 

Испит је положио кандидат који је добио  оцену од “довољан (2)” до “одличан (5)”, а ученик који је добио оцену “недовољан (1)”, није положио испит.

Оцена “недовољан (1)” уписаће се у записник о полагању испита у случају да кандидат не поседује потребна знања, односно вештине на задовољавајућем нивоу.

Ученик је положио завршни/матурски испит када је из свих делова добио позитивну оцену.

 

Члан 110.

Кандидат није положио испит и ако:

1) није приступио полагању испита или дела испита;

2) одустане од полагања испита или дела испита после извлачења испитних листића и напусти просторију у којој се испит одржава;

3) буде удаљен са испита или дела испита због непоштовања обавеза у вези са поступком полагања испита.

 

 

Члан 111.

 

На предлог председника или члана Комисије, директор ће поништити испит ако је током његовог полагања повређен Статутом прописан поступак полагања.

Права ученика

Члан 112.

Права ученика остварују се у складу са потврђеним међународним уговорима, законом и посебним законима, а школа и сви запослени дужни су да обезбеде њихово остваривање, а нарочито право на:

1) квалитетан образовно-васпитни рад који обезбеђује остваривање принципа и циљева утврђених законом;

2) уважавање личности;

3) подршку за свестрани развој личности, подршку за посебно исказане таленте и њихову афирмацију;

4) заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;

5) благовремену и потпуну информацију о питањима од значаја за његово школовање;

6) информације о његовим правима и обавезама;

7) учествовање у раду органа школе, у складу са законом и посебним законом;

8) слободу удруживања у различите групе, клубове и организовање ученичког парламента;

9) подношење приговора и жалбе на оцену и на остваривање других права по основу образовања;

10) покретање иницијативе за преиспитивање одговорности ученика у образовно-васпитном процесу уколико његова права из тачке 1)-9) овог члана нису остварена;

11) остваривање свих права ученика, права на заштиту, на правично поступање школе према ученику и када повреди обавезу утврђену Законом;

12) право на стипендију, кредит, смештај и исхрану у дому ученика, у складу са посебним законом.

 

Обавезе ученика

Члан 113

У остваривању права и обавеза ученик не сме да угрожава друге у остваривању њихових права.

Обавезе ученика су да:

1) редовно похађа наставу и извршава школске обавезе;

2) поштује школска правила, одлуке директора, наставника и органа школе;

3) ради на усвајању знања, вештина и вредносних ставова прописаних школским програмом, прати сопствени напредак и извештава о томе наставнике и родитеље, односно старатеље;

4) не омета извођење наставе и не напушта час без претходног одобрења наставника;

5) поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи;

6) у поступку оцењивања покаже своје стварно знање без коришћења разних облика преписивања и других недозвољених облика помоћи;

7) стара се о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еколошке етике;

8) чува имовину школе и чистоћу и естетски изглед школских просторија.

Ученик, родитељ, односно старатељ ученика дужан је да у року од осам дана правда изостанак ученика и доставља потпуне и тачне контакт информације.

Сви ученици имају обавезу да поштују правила понашања која школа прописује.

 

Одељењска заједница

 

Члан 114.

Одељењску заједницу чине сви ученици истог одељења.

Одељењска заједница има руководство које се састоји од председника, секрета­ра и благајника.

Руководство одељењске заједнице бира се за сваку школску годину, на првом састанку одељењске заједнице. На истом  састанку бирају се и заменици чланова руко­водства.

Избор се врши јавним гласањем о предлозима за чланове руководства које може да поднесе сваки ученик.

Председник одељењске заједнице руководи радом на састанку одељењске зајед­нице.

Секретар одељењске заједнице води записник са састанка одељењске заједнице.

Благајник одељењске заједнице од чланова одељењске заједнице прикупља но­вац, у складу с одлуком органа Школе или одељењске заједнице, као и у складу с одлу­ком или договором с одељењским старешином или с друтим наставником.

Члановима руководства одељењске заједнице у раду помаже одељењски старе­шина.

Чланови руководства одељењске заједнице за свој рад су одговорни одељењској заједници и одељењском старешини.

 

Члан 115.

Одељењска заједница има следеће задатке:

1) разматрање и решавање проблема у односима између ученика или између ученика и наставника;

2) разматрање и решавање проблема у учењу и владању ученика;

3) навикавање ученика на поштовање правила безбедног понашања;

4) навикавање ученика на поштовање правила лепог понашања;

5) стварање и развијање позитивне атмосфере у одељењу, у којој владају дру­гарство и међусобно разумевање и уважавање ученика;

6) избор чланова ученичког парламента;

7) избор руководства одељењске заједнице;

 

 

Ученички парламент

Члан 116.

У школи се организује ученички парламент који чине по два представника сваког одељења у школи. Чланове парламента бирају ученици одељенске заједнице сваке школске године, а председника бирају чланови парламента.

Парламент бира два представника ученика који учествују у раду школског одбора, односно проширеног сазива школског одбора, у складу са Законом.

Програм рада парламента , саставни је део годишњег плана рада школе.

 

 

Похваљивање и награђивање ученика

Члан 117.

Похвале и награде додељују се ученицима за укупан успех у учењу и владању, за успех у раду и учењу у појединим наставним предметима, као и за успешно учешће у ваннаставним активностима.

Члан 118.

Ученик који се истиче у учењу и другим аспектима школског рада похваљује се и награђује. Похвале се додељују за:

1) одличан успех и примерно владање;

2) постигнут изузетан успех из појединих наставних области, односно за изузетан успех у појединим ваннаставним активностима;

3) освојено прво, друго или треће место на школским такмичењима;

4) „Ученика генерације“;

5) „Спортисту генерације“.

Похвале могу бити писмене и усмене, а саопштавају се јавно пред одељењем, свим запосленима у школи, или пред наставницима и родитељима.

Члан 119.

Награде ученику могу бити у облику посебних диплома, уверења и књига, а у изузетним случајевима и у новчаним износима.

Награде ученицима могу додељивати и спонзори, односно донатори, на основу критеријума које пропишу својим актима.

Награде се могу додељивати и групи ученика или целом одељењу за постигнуте резултате на такмичењима, у учењу, на практичној настави, владању и слично.

Предлог за доделу награда и похвала даје одељенски старешина на основу мишљења одељенског већа, или стручног актива, односно на предлог органа или организације у којој се остварује програм практичне наставе, односно праксе.

Члан 120.

У току школовања ученик може да добије диплому за изузетан општи успех, односно диплому за успех из појединих наставних предмета и области.

Врсте диплома, начин и услове за њихово додељивање прописује министар.

 

 

Члан 121.

Похвала “Ученик генерације” додељује се ученику добитнику дипломе “Вук Караџић” с највише бодова у односу на остале добитнике те дипломе, додељених према критеријумима утврђеним Статутом.

“Ученик генерације” мора имати Примерно владање и после закључивања оцене из владања, најмање до доношења одлуке о додели те похвале.

Директор именује трочлану комисију.

Задатак комисије је да провери податке о успеху и владању ученика, да на основу тако проверених података сваком кандидату утврди бодове по основу успеха на такмичењима и да на основу тако утврђених бодова сачини ранг листу и кандидата с највишим бројем бодова предложи наставничком већу за доделу похвале “Ученик генерације”.

У случају да највећи број бодова имају два или више ученика, комисија ће наставничком већу предложити да се похвала “Ученик генерације” додели свим таквим ученицима.

У састав комисије не може ући наставник који предаје или је предавао неком од предложених кандидата, нити наставник код којег постоје разлози који доводе у сумњу његову непристрасност приликом бодовања.

Кандидату за ученика генерације припадају бодови по основу успеха на такми­чењима из наставних предмета у организацији Министарства просвете или признатих од стране тог министарства.

1) За успех на школском такмичењу ученику припада:

– за освојено прво место – 3 бода;

– за освојено друго место – 2 бода;

– за освојено треће место – 1 бод.

2) За успех на општинском такмичењу ученику припада:

– за освојено прво место – 5 бодова;

– за освојено друго место – 4 бода;

– за освојено треће место – 3 бода.

3) За успех на градском/окружном такмичењу ученику припада:

– за освојено прво место – 10 бодова;

– за освојено друго место – 8 бодова;

– за освојено треће место – 6 бодова.

4) За успех на републичком такмичењу ученику припада:

– за освојено прво место – 20 бодова;

– за освојено друго место – 18 бодова;

– за освојено треће место – 15 бодова.

5) За успех на такмичењу вишег ранга ученику припада:

– за освојено прво место – 40 бодова;

– за освојено друго место –30 бодова;

– за освојено треће место – 25 бодова.

 

Наставничко веће доноси одлуку о додели похвале “Ученик генерације”, као и о награди за изабраног ученика.

Наставничко веће одлуку доноси већином гласова од укупног броја чланова и та одлука је коначна.

Ученик генерације награђује се књигом.

Ученик генерације, поред награде у облику књиге, може добити и награду  или у облику другог примереног поклона, у складу са могућностима Школе, донатора или спонзора.

Одговорност ученика

Члан 122.

Ученик подлеже дисциплинској и материјалној одговорности.

Ближи услови за изрицање васпитних и васпитно-дисциплинских мера, ближе уређење дисциплинског поступка и начин извршења мера прописују се Правилником о правима,обавезама и васпитно-дисциплинској и материјалној одговорности ученика.

            Са учеником који врши повреду правила понашања или се не придржава одлука директора или органа школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, школа је дужна да, уз учешће родитеља, односно старатеља ученика, појача васпитни рад активностима: у оквиру одељенске заједнице, стручним радом одељенског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, а када је то неопходно да сарађује са одговарајућим установама социјалне, односно здравствене заштите на промени понашања ученика.

Ученик може да одговара за лакшу повреду обавезе утврђену општим актом школе, за тежу повреду обавезе која је у време извршења била прописана Законом или посебним законом и за повреду забране, у складу са Законом.

Члан 123.

Васпитно-дисциплински поступак покреће директор најкасније у року од 30 дана за учињене теже повреде обавеза ученика или учињене повреде забране из чл. 44. и 45. Закона и окончава се решењем. Пре доношења решења морају се утврдити све чињенице које су од значаја за доношење решења.

При изрицању мера обавезна је поступност.

Члан 124.

Поступање у Школи као одговор на насиље и злостављање спроводи се према Протоколу поступања у установи у одговору на насиље и злостављање, који утврђује садржај и начине спровођења превентивних и интервентних активности, услове и начине за процену ризика, начине заштите од насиља, злостављања и занемаривања, а доноси га министар просвете.

Препознавање невербалних облика злостављања ученика од стране запосленог за време , одмора и рекреације и других облика васпитно-образовног рада врши се на основу ближих услова које прописује министар просвете.

 

 

 

Члан 125.

Препознавање облика дискриминације од стране запосленог, ученика или тре­ћег лица у Школи врши се на основу ближих критеријума које заједнички прописују министар просвете и министар надлежан за послове људских права.

Запослени у школи

Члан 126.

У школи раде наставници, стручни сарадници, секретар, административно-финансијско и помоћно-техничко особље.

Број и структура запослених у школи уређује се правилником о организацији и систематизацији послова, у складу са законом и подзаконским актом.

Услови за пријем у радни однос, послови и радни задаци, стручно усавршавање и одговорност запослених уређује се посебним актима школе, у складу са Законом, , Правилником о организацији и систематизацији послова и Правилником о дисциплинској и материјалној одговорности запослених.

Запослени у школи остварују своја права и заштиту права у складу са законом, колективним уговором и општим актима школе.

 

Пословна  и професионална тајна

Члан 127.

Поред података који су законом проглашени за пословну тајну, пословном тајном сматрају се и:

1) подаци о мерама и начину поступања за случај ванредних околности;

2) план физичког и техничког обезбеђења имовине и објекта школе;

3) други подаци и исправе које пословном тајном прогласи школски одбор.

Члан 128.

Професионалном тајном сматрају се лични подаци из живота запослених и ученика, подаци из молби грађана и родитеља ученика, чије би саопштавање и објављивање могло нанети моралну и материјалну штету запосленом, ученику, родитељима ученика и трећим лицима.

 

Члан 129.

Запослени који користи исправе и документа која представљају пословну или професионалну тајну дужан је да их користи само у просторијама школе и да их чува на начин који онемогућава њихово коришћење од стране неовлашћених лица.

Пословну и професионалну тајну дужни су да чувају сви запослени који на било који начин сазнају за исправу или податак који се сматра тајним. Дужност чувања пословне и професионалне тајне траје и по престанку радног односа.

Прелазне и завршне одредбе

ОПШТИ АКТИ ШКОЛЕ

 

Члан 130.

Опште акте Школе (у даљем тексту: општи акти) доноси школски одбор, осим општих аката чије је доношење законом или Статутом стављено у надлежност других органа.

 

 

 

 

Члан 131.

Орган надлежан за доношење општег акта може покренути поступак доношења таквог акта и по сопственој иницијативи.

Иницијативу из става 1. овог члана могу да покрену и:

1) директор,

2) синдикат,

3) председник или члан школског одбора,

4) наставничко веће,

5) ученички парламент,

 

 

 

Члан 132.

Орган надлежан за доношење општег акта обавезан је да у најкраћем могућем року размотри иницијативу и о свом ставу, обавести покретача.

 

Члан 133.

Ако иницијатива за доношење општег акта буде прихваћена, секретар израђује предлог општег акта .

Предлог развојног плана Школе израђује стручни актив за развојно планирање, а Предлог школског програма  израђује стручни актив за развој школског програма.

На основу достављеног предлога, орган надлежан за доношење  општег акта утврђује предлог тог акта и о том предлогу доноси одлуку.

 

Члан 134.

 

Утврђивање предлога и доношење одлуке о предлогу општег акта чије је доно­шење у надлежности школског одбора спроводи се по поступку за доношење одлука тог органа, утврђеном у Пословнику о раду школског одбора.

Утврђивање предлога и доношење одлуке о предлогу општег акта чије је доно­шење у надлежности другог органа Школе спроводи се по поступку утврђеном одредба­ма општег акта које уређују доношење одлука тог органа.

 

Члан 135.

Поступак доношења општег акта примењује се и на доношење измена или допуна општег акта.

 

Члан 136.

Општи акти Школе не смеју бити  у супротности с потврђеним међународним уговорима, Уставом, законом, подзаконским актом, колективним уговором нити са Статутом.

 

Члан 137.

Аутентично тумачење општих аката даје орган који их је донео и такво тума­чење је саставни део општег акта на који се односи.

 

Члан 138.

Општи акти Школе објављују се на огласној табли Школе, у року од 3   дана од дана доношења.

Правилник о организацији и систематизацији послова објављује се у року од 3 дана од дана добијања сагласности на тај акт од стране школског одбора.

Општи акти на огласној табли Школе остају најмање 8 дана од дана објав­љивања.

 

Члан 139.

 

О објављивању општих аката старају се директор и секретар.

Секретар на донетом општем акту, пре истицања на огласну таблу Школе, уписује деловодни број и датум под којим је општи акт заведен, као и датум истицања на огласну таблу.

По истеку рока од 8 дана , колико најмање општи акт треба да стоји на оглас­ној табли, секретар на њега уписује датум ступања на снагу, потписује се и оверава свој потпис малим печатом Школе.

Члан 140.

На сва питања која нису уређена овим статутом, примењиваће се непосредно одредбе Закона о средњем образовању и васпитању, Закона, Закона о раду, колективних уговора и других прописа који уређују ову област.

Члан 141 .

Овај статут ступа на снагу осмог дана од дана његовог објављивања.

Ступањем на снагу овог статута престаје да важи статут школе бр.03-1/60 од 3.3.2010.године са изменама и допунама бр.03-1/44 од 10.2.2011 и бр. 03-1/325 од 27.10.2011.

 

 

ПРЕДСЕДНИК ШКОЛСКОГ ОДБОРА

 

Бранислава Зубац

 

 

 

 

Статут је заведен под деловодним бројем 03-1/522, од 30.12.2013.године, објављен је на огласној табли Школе дана:30.12.2013. године, а ступио је на снагу дана 7.1. 2014. године.

 

Секретар Школе:

Оливера Даковић